Споразум о признању кривице: примјена пред судовима БиХ и усклађеност са међународним стандардима за заштиту људских права

Од увођења 2003. године, споразуми о признању кривице су постали један од кључних института у оквиру кривичног поступка у Босни и Херцеговини. Као дио свеобухватне реформе кривичноправног система, овај институт заснован на англосаксонском обичајном праву омогућава тужитељима и осумњиченим, односно оптуженим да преговарају о врсти и дужини кривичноправних санкција, уз услов да осумњичени, односно оптужени призна да је починио кривично ђело и пристане да се одрекне одређених основних права као што су право на јавну расправу пред судом на осигурање јавног судског поступка и право на жалбу. Након скоро двије године праћења поступака у вези с закључењем споразума о признању кривице, Мисија Организације за европску безбједност и сарадњу („ОЕБС”) је мишљења да развој догађаја у примјени овог института заслужује потпуну и детаљну анализу. Овај тематски извјештај је фокусиран на разматрање степена до којег је примјена овог института ускла|ена са основним међународним стандардима за заштиту људских права, укључујући право на правично суђење, загарантирано чланом 6. Европске конвенције о људским правима. У том смислу, извјештај има за циљ да помогне практичарима у утврђивању спорних области у његовој примјени и проналаску могућих практичних рјешења, као и да пружи више информација широј јавности о самом поступку.